Прва школа у нашем селу основана је 1757. године. Најстарији документ о школи је записник о похађању ученика од 1898. године. Уписнице ученика поседујемо од 1921. године. Интересантно је да су у овом периоду само два учитеља водила 248 ученика. Школски дневници постоје од 1905. године, а школски летопис почиње да се води од 1898.
Неке од занимљивости из Летописа за 1904. годину:
-25.09.-Општински кнез, преко својих органа, опоменуо је 33 дечија родитеља да своју децу шаљу у школу.
-30.09.-Месни лечник прегледао ученике.
-19.11.-Ученици су присуствовали парастосу који је приређен за блажену упокојену Књегињу Јелисавету Карађорђевић.
-08.05-Није било предавања због паланачког вашара.
У том периоду број деце која су похађала школу износио је од 250 до 270.
Администрација се водила најпре на мађарском, а касније на српском језику. После, опет на мађарском,па, опет на српском језику. Имена српских учитеља и деце, у случајевима и годинама кад је администрација вођена на мађарском, превођена су и прилагођавана мађарском језику. На пример
– Гаврило-Габор, Глиша-Гергељ, Јован-Јанош, Стеван-Иштван, итд.
Осим прозивника почиње да се води и главна уписница ученика у коју су заведени сви ученици српске националности. Оцене ученика налазе се у дневницима, а у главној уписници се налазе имена ca подацима о ученицима.
Од 1825. године католици су добили своју зграду где су обављали школске послове. Временом се повећава број одељења,па, самим тим и зграда школе, као и станова за учитеље.
Католичку школу почетком 20. века похађало је око три стотине ученика – некад више, некад мање. Имали су три а касније и четири учитеља, у зависности од броја ученика.У почетку рада школе учитељи су били Келер Антал, Рубинд Јожеф, Фогл Пал, Биљанић Маргит, Лачковић Ружа…
Деца су редовно прегледана од стране месног и одружног лекара.Прегледали су очи, уши, грло, плућа… Није било случајева опаснијих болести.
Прве прозивнике ученика за 1. и 2. разред налазимо из школске 1909/10. Године,које је водила учитељица Ана Ђурашевић. Вршене су посете државних чиновника, школских надзорника и инспектора. На пример, 1921. године, срески школски инспектор Димитрије Рашић,оставио је записник о раду тадашњих учитеља Ангелине Грбин и Флок Миајла. Из приложеног се види да је био задовољан њиховим радом.Иначе, рад учитеља оцењиван је описним оценама – одличан, врло добар, добар…
Те, 1921, године, пронађен је Уписник државне основне школе у Обровцу, српског и немачког одељења, као и Уписник забавишта за ову школску годину, било је уписано 60 ученика. Међу њима је било доста неачке деце.
Између два рата школски управитељи водили су рачуна да се деце обавезно причешћују, да се посећују црква и да обележавају све веће празнике, државне и црквене.Забележено је да је прослављен рођендан цара аустроугарске државе Франца Јозефа, али и смрт краљице Марије Карађорђевић.
У време Првог светског рата и српска и католичка школа су редовно радиле, али подаци су прилично оскудни, практично их и нема.
После рата обе школе настављају са редовним радом,Учитељи се мењају,долазе нови,млађи.Неки добијају премештај у друга места.Занимљиво је рећи да је одзив деце после рата слабији, да родитељи на сарађују довољно, нарочито кад су у питању женска деца.
Забележено је да су 1933. Године ишли на екскурзију по Србији.
Априлским ратом (6. април 1941), Краљевина Југославија улази у сукоб којиј је окончан за десетак дана. Извршена је окупација и подела територија фашистичким савезницима. Бачка је припала Мађарској, па је и администрација вођена ма мађарском језику. Највиша оцена била је 1, а најнижа 5. У то време постојала су мађарска одељења, намачка школа и српска школа. Променила се и национална структура становништва – велики број немачког живља се сели, а неки су интернирани у логоре, које је формирала нова власт. После рата, празне немачке куле насселиће колонисти из Босне и Херцеговине и других крајева новоформиране социјалистичке творевине.
Обровац је ослобођен 20. октобра 1944. и тај дан се слави као Дан школе нашег места. Доласком колониста број деце се нагло повећао. У школској 1945/46. години оформљена су четири одељења првог разреда са просечно 55 ученика по одељењу. Школске 1946/47. године број ученика се даљим доласком колониста повећава, тако да у школи 10 одељења са укупно 546 ученика. Због великог броја ученика у одељењима јавља ссе проблем недостатка школског простора. Највеће одељење по броју ученика имало је, за данашње прилике, невероватних 82 ученика.
У периоду после рата формирани су течаји за образовање одраслих. Реч је о описмењавању на коме су радили радници школе. Дакле, најчешће се радило у две смене и у вечерњим часовима. Школска зграда се састојала од седам различитих објеката. То је био заиста велики проблем, па су и школски надзорници то оштро замерали приликом посета школи. Родитељски састанци нису одржавани, а сви проблеми су решавани на масовним зборовима које су организовали сеоски руководећи органи.
Године 1955. је оформљена школскеа кухиња која је била у згради школе поред Православне цркве. О њеном раду водио је рачуна Месни одбор Црвеног крста.
Једно време школа је радила двократно због великог броја ученика, чији број је достизао и до 800 ученика. Потреба за новом школском зградом која ће бити наменска и функционална била је више него очигледна. Средства за изградњу су обезбеђена 1959/60. а нова школска зграда је завршена 1961/62. године. Те године, тачније 18.03.1961. школа је добила име „Жарко Зрењанин“, по учитељу, народном хероју из Баната. Управо те године школа је бројала највише ученика у историји, њих 825.
Школске 1975/76. године, наша школа добила је Октобарску награду, као резултат рада свих наставника. У периоду који следи школу су посетили бројни писци, почев од Мирослава Антића, Гроздане Олујић, Душка Радовића, Добрице Ерића, Драгана Лукића, Десанке Максимовић, Мире Алечковић, Арсена Диклића, Љубивоја Ршумовића…
Крајем осамедесетих, уведено је парно грејање, што је умногоме олакшало рад у школи. Неколико година школа је била организатор шаховског турнира. Одржаван је у јануару под називом „Светосавски шаховски турнир“.
Од 1991. године наша школа је почела са свечаним обележавањем школске славе уз присуство сеоског свештеника и школског кума.
Од школске 2008/09. године почело се са радом на фискултурној сали, а она је завршена школске 2013/14. године.
Данас наша школа броји преко 200 ученика и 30-ак наставника, стручног и помоћног особља.